Šta je polisa osiguranja?

Polisa osiguranja je zvanična forma pisanog ugovora između osiguranika i osiguravajuće kompanije. Njome se definišu prava i obaveze obe strane. Polisa precizno navodi šta je osigurano, pod kojim uslovima i u kojim slučajevima osiguranje pokriva štetu ili gubitak.

Prva polisa pojavila se u 14. veku, u Đenovi. U pitanju je bila polisa pomorskog osiguranja, kojom su trgovci osiguravali svoje brodove i robu tokom opasnih morskih putovanja.

Veliki požar u Londonu 1666. godine doneo je razvoj osiguranja imovine. Samim tim su polise osiguranja dobile širu primenu. Razvoj vrsta osiguranja, a sa njima i polisa, nastavljen je u narednim vekovima.

U 18. veku pojavila se prva polisa životnog osiguranja, a vek kasnije i polisa zdravstvenog osiguranja. Razvoj automobilske industrije početkom 20. veka doneo je i polise osiguranja za automobile, koje su bile preteča današnjeg kasko osiguranja.

Najvažniji elementi

Svaka polisa mora da sadrži određene, ključne elemente. To su, pre svega, ugovorne strane, tj. osiguravač i osiguranik. Osiguravač je osiguravajuća kuća, dok kao osiguranik može biti fizičko ili pravno lice.

U polisi mora biti jasno naveden predmet osiguranja i rizik koji je obuhvaćen osiguranjem. Zatim, premija, odnosno iznos koji osiguranik plaća za osiguranje i suma osiguranja koja predstavlja maksimalni iznos koji osiguranje isplaćuje u slučaju štete.

Polisa osiguranja mora da sadrži i period pokrića i trajanje osiguranja kojim se određuje vremenski period na koji se polisa zaključuje.

Da bi polisa bila važeća neophodno je da sadrži i datum izdavanja i potpise ugovornih strana.

Sastavni deo polise osiguranja čine opšti i posebni uslovi osiguranja. O njima je osiguravač dužan da obavesti ugovarača osiguranja. Ukoliko oni nisu odštampani na samoj polisi mora da mu sa ugovorom osiguranja preda tekst istih.

Koji je njen značaj?

Polisa osiguranja predstavlja ugovornu garanciju sigurnosti. To znači da obavezuje ugovarača osiguranja da plaća određeni iznos osiguravajućem društvu. Sa druge strane, obavezuje osiguravajuće društvo da nadoknadi štetu, tj. da isplati ugovorenu svotu osiguraniku ili nekom trećem licu kada dođe do slučaja koji je njome pokriven.

Kao potvrda o postojanju osiguranja, ovaj dokument ne čini samo osnov za pravo na naknadu štete, već se može koristiti i kao pravni dokument u slučaju spora.

S obzirom da je zvaničan dokument koji definiše prava i obaveze osiguravača i osiguranika, polisa osiguranja pruža finansijsku zaštitu u slučaju raznih nepredviđenih događaja. U pojedinim slučajevima, kao što je poslovanje i zdravstvo, predstavlja i pokazatelj odgovornosti i profesionalnosti.

Koje vrste postoje?

Danas postoje brojne polise osiguranja. Najtraženije su:

1. Polisa životnog osiguranja koja obezbeđuje finansijsku sigurnost bližnjima nakon smrti osiguranika. Može biti i polisa mešovitog osiguranja koja kombinuje osiguranje i štednju, dok polisa životnog osiguranja za decu donosi bezbednost mališanu tokom odrastanja.
2. Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja omogućava lečenje kod privatnih lekara, brže preglede i bolju negu. Zbog toga se obično koristi kao dopuna obaveznom zdravstvenom osiguranju.
3. Polisa osiguranja imovine pruža zaštitu imovini u vlasništvu pravnih lica. Za razliku od nje, polisa osiguranja domaćinstva pruža finansijsku zaštitu vlasnicima ili stanarima nekretnina u slučaju oštećenja ili gubitka njihove imovine.
4. Polisa putnog osiguranja pruža sigurnost tokom boravka u inostranstvu. Ona pokriva troškove lečenja, izgubljeni prtljag, otkaz putovanja, kašnjenje letova, nezgode u inostranstvu.

5. Polisa kasko osiguranja obezbeđuje finansijsku zaštitu od šteta na vozilu bez obzira ko je kriv za nesreću.

Ukoliko ste odlučili da kupite polisu osiguranja, kontaktirajte stručnjake sajta aliansa.rs.